Loading...
KulturaSatira

PITAJTE PREDSJEDNIKA

Vi pitate, predsjednik odgovara na sve Vaše lične i
porodične probleme. Danas:

Napomena redakcije: Pitanja građana objavljujemo bez lektorske intervencije, kako bi građani stekli što neposredniji uvid u nepatvorenost veze između građana i predsjednika.

                                                                                        NO SIKIRIKI

Piše: Nihad Filipović

1.

Pitanje:

Predsidniče, selam. Ime mi je Mujo Sikirica. Inače sam od Grapske kod Doboja, a od 1993. godine živim vamo u Pertu, vamo u Auhustraliji, znadeš. U Grapskoj mi je ostala kuća, okućnica i nešto pride zemlje. Kuća je zapaljen u ratu. Sve je popljačkano i sve sam izgubio što sam imao, ali ostala je ta zemlja. U katastru je to u mene mi, 1/1, ali sada čujem, ta tvoja vladalada traži novi zakon o katastru, po kome će se sva zemlja oduzimati i prebacivati u vlasništvo te tamo entelentitte, ako se na vrijeme ne uplati porez.
Nije meni što se mora plaćati porez. Bezbeli da mora. Đe je bilo država bez harača. Pošteno govoreći, ja ne mislim vraćati se. Đe ću iz ove dobrote nazad tamo đe su vlast i sada oni koji su me šutnuli vamoka, koji su me opljačkali i kuću mi zapalili. Ne mislim na tebe gospodine predsidniče. Nisi ti ratni kadar. Ti si u ratu bio vazda gore na Palama u onoj vlasti i govorio protiv rata. Zato si još u ratu odlikovan Ordenom Nemanjića. Nego nako, kažem i mislim na ove ostale glavešine.

Eto, pa razmišljam, nije pošteno. Kad mi je ota entelentiteta kuću zapalila bio bi red da mi je sada i napravi ili makar da mi da pare za nju, pa ti ondak traže i porez i sve što ide vlastima. Ovako, hem su me opljačkali do gole kože, hem su me popalili, hem su me raselili i sada, sve ko biva šljeglo, niko ni izvini da kaže, nego evo, hoće ta vlast da me globi i za to zemljice što je ostalo na moje ime. E, ako je tako, ja bi da zemlju ko vakuf ostavim našoj Bosni, a ne toj entelentiteti. More li tako predsjedniče? Reci mi da znam šta mi je činiti? Ti si u toj entelentiteti glavni baja, pa nemere da bidne da ne znaš.

Pozdrav.

Mujo Sikirica od Grapske kod Doboja, sada u Pertu, Auhstralija.

Odgovor gospodina predsjednika:

E pa Sikirica, mjesec Ramazana je i ne bi da te sekiram, jer ja poštujem vjerska osjećanja muslimana, ali moram ti odmah kažem, kratko i jasno, pa makar i tri puta bio Ramazan: i ne može i ne mere, pa sada uzmi kako oćeš. Đe bi nas odvelo kada bi svak ostavljao svoje kome hoće. Pa ti tobro znaš da ni roditelj kada testamentom ostavlja naslijeđe, ne može djecu zaobići nego, mora ostaviti njima dio koji ih po zakonu pripada. E, a ti bi brajko čitavu republiku da preskočiš. E pa ne može. Pa nije republika Alajbegova slama! Upamti ne može i podvuci to debelo: sve što je u republici je republičko! Ta se zemlja nalazi na teritoriji Republike Srpske. Prema tome, ona je prvo republička to jeste srpska, pa tek onda tvoja. Bez republike ne bi bilo ni te zemlje. Logično. Dakle, prvo republika, pa onda zemlja. To znači, zemlja jeste tvoja, ali pripada republici, dakle narodu, u tvom tj. našem slučaju, našem narodu. A ako nešto pripada republici tj. narodu, onda je logično, da se ni ta republika, ni taj narod, ne mogu preskočiti kod poklona ili, kako mi ovi moji pravnici rekoše, kod izjave zadnje volje.

Čuj ti bi Bosni ostavljo. Pa ne može čoče. Nema toga. To je samo papir, to Bosna. Ima hotel Bosna u Banja Luci; pa nećeš njima ostavljati. To je privatno. Ima rijeka Bosna; nećeš vodi ostavljati. Aman.

Eto Sikirice, da ne dužim, jer znam, ne treba ti sekiracija u ovom blaženom muslimanskom mjesecu Ramazana. A i čemu? Vidim, tebi je dobro dole u Australiji. Ja stalno govorim, taj prokleti rat donio je i neke dobre stvari. Evo, da ga ne bi, ne bi bilo ni naše republike niti bi ti Sikirice ikada vidio Australiju. Jeli tako? Dašta je neg’ tako. Prema tome, neka tebe damo dole, uživaj u toj njihovoj dobroti, a za zemlju ovdje u Republici Srpskoj, no sikiriki, što bi rekli ti dole tvoji.

2.

Pitanje:

Druže predsedniče, dozvolite da se obratim. Daj molim ti ga se, pomaži. Ne bi se obraćo, ali situvacija je derlikatna i samo neko ko je vlast i narod ga ceni, mož nešto uraditi da odblokira situvaciju i spreči katastrofu.
Radi se o fuzbalu. Živim u Predoru, veliki sam navijač naše Zvezde iz Beograda i jako bi želio da se naša republika uključi u takmičenje u Srbiji, to jeste da se naše dve srbske lige ujedine, pa da i mi u Predoru i u Srbskoj gledamo Zvezdu u živo. Al ne da taj loptački Vatikan, ta svetska loptačka vlada. Kažu, svaka država svoju ligu ima i tu ima da se igraju, a druge države da se ne mešaju. Pa kakvo mešanje. Pa mi smo država, a i Srbija je otadžbina i hoćemo jednu ligu. To su naša prava. Daj pomaži predsedniče u ime Boga jedinoga.

Samo sloga Srbina spašava! Zauvek tvoj odani glasač,

Vasilije-Vaso Mrnjavčević iz Predora.

Odgovor gospodina predsjednika:

Dragi Vaso. To sa Fifom (dobro ti to “svetski Vatikan”), i meni to ide na džigeru. Pisao sam im i sve što kažeš i ja im lijepo objasnio u pismu, ali neće ni da čuju. Evo ti citiram pismo šta sam im napisao, da ne kažeš predsjednik se izmotava:
– Gospodo, s obzirom na kontemplativnost i afirmaciju dijapazonskih ingerencija, sa aspekta asocijacije fudbalskih pregalaca na čijem sam čelu, uobzirujući faktološku realnost i odnose koje imamo u asocijaciji fudbalskih pregalaca naše republike, plus bratska konsocijacijska osjećanja sproću fudbalskih pregalaca u asocijacij Republike Srbije, obraćam vam se ovim podneskom, sa zahtjevom da se našoj asocijaciji odobri asocijacija sa asocijacijom u Republici Srbiji. Na taj bi način dvije asocijacije našeg naroda stopile se u jednu veliku, takoreći asocijativnu asocijaciju. Tako bi ujedno bila ostvarena vjekovna težnja našeg naroda koja postoji od kada je fudbala, tj. da kao jedan narod igramo u jednoj asocijaciji.

Na žalost tu smo gdje smo po ovom pitanju.  Jas ću i dalje boriti se i pokušavati, ali kako će, štono ti reče Vatikan to riješiti, e to sam gospodin Bog zna.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Translate »