Nihad Filipović
Čo'eče, rijeke bile pune riba, a ne smeća kao danas, šume guste i pune divljači, fabrike pune – bila čo'eče puna zaposlenost sa milionima nezaposlenih, plaće stalne – ni astronomska kapitalistička inflacija im ništa nije mogla, a običan narod, srećan i zadovoljan.
Jes’ se stajalo u redu sa bonovima za gorivo, jeste bilo par-nepar na registarskim tablicama pa voze – danas parni, sutra neparni; al’ kome je bilo do vozanja, kada je trebalo graditi bolje sutra.
Jesu bile redukcije struje, al’ je snabdijevanje bilo redovno, laže ko kaže da nije.
Jes’ se kraduckalo u fabrikama, al’ bile su naše te fabrike, a šta ćeš, trebalo halata, valjalo je i u fušu šta zaradit; otegne se od plaće do plaće ko gladna godina, trebalo je to sastaviti od kraja do kraja. Ehejjj, dugo je trijes dana od plaće do plaće. A u nas narod valjanica, voli raditi, stalno nešto burgija i đe burgija neće.
I tako. Nije bilo Narodnih kuhnji, nije bilo što-šta, al’ br'te si ga moj, bilo je farmerki iz Trsta i živilo se br'te i svi bili zadovoljni.
Samo su neradnici bili nezadovoljni. Piskarali okolo i nake dizibizidente glumatali. Te Crni talas na filmu, te Bijela knjiga šuvarovka, te naka Savka, te naki Tripalo, te Latinka, te Nikezić… Ma pusti čo'eče. Samo bagri nije valjalo.
Pa čo'eče kad je maršal umro, svi plakali bez prisile. Halooo ba, niko narod nije tjer'o da plače, a plakali ko bebare kada ostanu bez zvečke.
Pa hejj – putovalo se po lošim putevima s kojekakvim harabatijama, ali se putovalo, imali smo puteve, jel’ nismo; eno ga Put AVNOJ-a i danas, nemere neg’ naki. I išlo se na more preko sindikata, i sve džab'ce čo'eče, hejjj džabana sve bilo. Pa si mogao spavati đe si htio, u parku na klupi, niko te nije dir'o; ma kakvi, imala je narodna milicija pričeg posla, taman je njima bilo do parkova i klupa u parkovima.
Pa eto vidiš, ni policije nismo imali, nego našu narodnu miliciju. Jer su pravo bili mili, dragi i narodni. Nije ko ovo danas, sve nešto nenarodno, da Bog dragi sačuva! Pa danas ni šator ne možeš razapeti, eto ih i namah: Šta hoš’ s tim šatorom? Što si ga razap'o? Nije ti grad ćaćevina, pa da šator razapinješ kako ti prahne.
Ma pusti ba, ove šalabajzere danas. Sve su to oni bivši neradnici, dizibizidenti. Sve bi to trebalo na Goli. E mojh druže Stari, samo da znaš šta rade? Ode ti u legendu za svojim proleterima, a nama ostavi da se batrgamo sa ovijem tvojim bivšim dizibizidentima. I sve ti oprašćamo, samo to nisi trebo raditi.
Ustaj Tito, ako Boga znadeš, kerove priveži.