Nihad Filipović
28.12.2018.
Dobro, jeste Davor Dragičević dobrovoljac Republike Bukove. Iz Italije se odazvao “pozivu otadžbine”. Znači, sirova japija bio. Ali, moja je impresija, kroz slučaj ubijenog sina Davida, njemu je, čini se, puklo pred očima.
Za ostatak od 90 i plus % onih na Trgu Krajine iza njegovih leđa, nisam uvjeren. Manje-više, više-manje, sirova je to japija. Bili i jesu.
Davor je ubijen jer je, izgleda bio kompjuterski wizkid, pa znao što nije smio znati o dilanju droge u sistemu – od policije i makro šefova do uličnih dilera. Ubica je nepoznat. I NEĆE biti otkriven ( a ako zbog pritiska javnosti svale na nekog Pedra koji bi imao zbog toga “visiti”, taj će biti nedostupan sistemu da ga kazni – bajagi utekao im).
Jer sistem odnosa na zločinu, otimanju i dilanju tuđeg stvoren, ubija; i zataškava. A ljudi tvore sistem.
Meliha Durić je ubijena jer se usudila vratiti u njenu kuću, na njenu zemlju, koja, jel'te, od 1992. pa na vjeke vjekova, ne smije više biti njena. … A ubica je nepoznat. I NIKADA neće biti odkriven.
Ima li pravde za Melihu?
Ili slučaj Murata Šabanovića. Ubijen jer se usudio doći u Banja luku radi prisustvovanja polaganju kamena temeljca za obnovu džamije Ferhadija, minirane 1992, e da nikada više ne bude obnovljena. … A ubica je nepoznat. I NIKADA neće biti odkriven.
Ima li pravde za Murata?
Ili slučaj Joze Leutara. Ubijen podmetanjem eksploziva pod automobil, jer je, izgleda, ušao u trag nestalom novcu doniranom RBiH i njenoj armiji. … A ubica je nepoznat i teško da će ikada biti odkriven.
Ima li pravde za Jozu?
Itd. Slučajeva neriješenih ubistava u Bosni, impresija je, više ima nego kažnjenih za krađu jaja na pijacama u Mostaru Banja Luci i Sarajevu, uzetih zbirno.
Jer sistem odnosa na zločinu i otimanju tuđeg stvoren, ubija; i zataškava.
A ljudi tvore sistem. Znači – do ljudi je!