Jeremy Paul – Zlatni orao
Nihad Filipović
Sjedi Soko Jegib na kladi, oko njega Jegiba i tići Jegibići. Pak ovako zbori Jegib Jegibi i tićima Jegibićima
– Oj Jegiba Jegiba i vi tići naši Jegibići, kano će zaholujiti. Eno na zapadu zapuhalo i crni se – fašizam od oblaka zacrnio nebesa. Od Čifuta i Tel Aviva, od Švaba i Berlina, priko crnog Londona, do još crnjeg Washingtona. A u nas, Jegiba si moja i vi naši tići Jegibići, jel u Švabe puhnulo, očas zaholuji.
Sluša Jegiba Sokola Jegiba, sluša, a ušima bih da ne viruje; bihuzurli klima glavom i zbori:
– Oj moj Jegibe, Jegibe, zar ćemo opet u zbjegove.
Veli Jegib Jegibi:
– Mi nećemo. Kud ćemo stari? Nas šta strefi. Nego mlade naše tiće Jegibiće pakuj za Turkiju da šaljemo.
Jah, taman tako – Bosnicshe La parodia a domicilio. Izbori u Turkiji, Sultan ponovo hoće u vlast, zapadna štampa kritički piše i tiska o Sultanu i sokolovima, pa je s toga zahodna i fašistička.
– Đe ćete ba na sultana, dabogda vam tiskanje prisilo, kliču u Bošnjana sokolovi.
Malo dvajes’ godina i dizanja i padanja, pa daj, ikako ako more, još. Al’ o padanju kapak, ni jedne. Samo dizanje spominjati. A ovi zahodni samo se na padanje natakarili, te ekonomija i enormna inflacija, te ljudska prava i hapšenja i po babu i po stričevima, te milionske mućke sina u Sultana i sama Sultana, te ovo, te ono…
– Ehejj, stan'te malo zahodnjaci, neće moći, fašisti svi do jednog, kliču sokolovi u Bošnjana.
A moderna Turkija, pedeset godina nastoji priključiti se zahodnoj europskoj zajednici država i nacija! Zašto? Pa zato što njihova kulturološka elita i politička klasa (uključujući i sultana i njegovu stranku), još od Kemal paše, razumiju da je Europa vrh kome i oni teže. Ama eto, ne kontaju hudnjaci da je sve europsko – fašističko! Pa će im Sultan i sokolovi u Bošnjana, objasniti.
Pa ta haranga hrakanja u povodu intervencije Visokog konzula na izborni zakon. Eno se ujedinili sokolovi bosanski, u politici i kurvanju lijevi, kokano građanski (ono, svejedno im s kim će, samo neka je igranka) i oni desni, klero-nacionalistički i fol građanski (i njima svejedno, samo neka je kolo narodno), pa ko jedan kurvaju se i zavijaju na Švabu i konzula fašistu – navro Švabo nametati Bosnici fašizam – onaj europski, bezbeli, što hara od Tel Aviva i Berlina preko Londona do Washingtona!
Šta drugo Švabo uopće i zna, pumparice mu švabske, da bi li!
A tek ovo, što sokolovi ratuju kompjuterskim tipkalima na eurovizijsko takmičenje za najbolju kič pjesmicu Europe 2024, protiv mrskih Čifuta – šta će oni u Europi, sunce im krvavo, žeženo i kalajisano – i za Gazu i Palestinu, a sokolovi Muslići, od Alžira i Bahreina, od Kazahstana i Libana, preko Omana i Sudana, do Emirata, lagahnice im zabijaju autogolove u OUN:
– Ohanite malko braćo u Islamu, jesu vas ubijali, ali nisu dovoljno i nisu po Planu ćeranja i ubijanja. A đe nejma plana, nejma ni genocida. I šta ste se sada vazdigli? Šta ‘oćete? Samo da vam je sadake!
O joj, sokolovi Muslići, muko u Bošnjana!
A ostarjeli orlovi, što još uvijek mogu visoko … više … puuuno više nego prije rata, od svakog sokola prhnut, tri put mjerili, a jednom sjekli, pak ‘vako tićima Orlovićima kazivali:
– Tići Orlovići od Bosnice neprebolne, sokolovi Jegibići koji rade na tome da vas posvađaju sa Zapadom – ne misle vam dobro. To vam poručuje malenkost orlova, što trideset godina žive i lete crnim nebesima “zapadnog fašizma” – od Tel Aviva, preko Berlina i Londona do Washingtona – i ne bi ga mijenjali ni za kakvu džamahiriju – klasnu ili beZklasnu, pravoslavnu, katoličku ili islamsku, svejedno!