Nema “genocida” u Gazi

Reč “genocid” postala je refren među neprijateljima Izraela. Izrael, rođen iz uspešne borbe nacionalnog oslobođenja nije, “samo, i ništa drugo do, kolonijalni entitet“. Izrael, u kom je svaki peti građanin Palestinac koji ima, kao što to i treba, puna građanska prava, nije “država apartheida“. A jevrejska država, prema ovom globalizovanom vox populi, je „genocidna“ država. Izraz genocid postao je čarobna reč, smrtonosna reč, dehumanizujuća reč.

To je, takođe, reč koja oslobađa Evropljane – i svet – od njihove istorijske krivice za to što su stotinama godina masakrirali Jevreje, u milionima. Što je kulminiralo „Konačnim rešenjem“ – pravim genocidom – pre 82 godine.

Ova optužba cirkuliše među nevladinim organizacijama i diplomatskim krugovima. Ona rasplamsava žar amsterdamskih pogromista; i ovih koji razvijaju gigantske transparente na francuskim stadionima; španske ministre koje proganja reduks iz 1492. i belgijske političare koji se dodvoravaju islamistima. Da ni ne spominjem woke zilote Harvarda i Princetona koje sam upoznao tokom svog nedavnog obilaska (propalestinskih univerzitetskih moja prim.) kampove tzv. “Nepokorenih” u Parizu, koji sanjaju o palestinskoj državi koja se prostire do Jordana od Mediterana, zamišljajući proterivanje 8 miliona Jevreja koji žive na upravo tom tlu.

Sada je ovu optužbu ponovio jedan od najistaknutijih i navodno “nepogrešivih” glasova našeg vremena: papa Franjo. Citirao je “stručnjake” koji tvrde da “ono što se događa u Gazi” ima “karakteristike genocida” i poziva na “pažljivo proučavanje” ove optužbe. Sada, na veliku žalost poglavara Crkve koja je toliko učinila, od pape Lea XIII. do Jovana Pavla II. kako bi zapečatila alijansu sa Jevrejima, ovo „pažljivo proučavanje“ nije neophodno.

Čovek može oplakati – kao što ja činim – civilne žrtve u Gazi, ali ne može okaraktesirati kao genocidnu, vojsku koja upozorava pre pucanja i unapred najavljuje stanovništvu koji dijelovi će biti bombardovani s pozivom da se sklone.

Može se otkriti – kao što i ja činim – da život ne bi trebao biti protraćen u bitkama, seobama sa severa na jug, a zatim sa juga na sever, živeći u improvizovanim skloništima, ponekad šatorima: ali šator nije plinska komora; evakuacijski tuneli, koji se svakodnevno otvaraju kako bi ljudi mogli potražiti sklonište, nisu marševi smrti; a ako ih civili ne koriste više, to je zato što ih Hamas drži kao taoce i koristi ih kao štitove.

Može se smatrati – ovo je već manje sigurno, ali ipak – da Izraelska Koordinacija vladinih aktivnosti na teritorijima, ili COGAT, ne šalje dovoljno humanitarne pomoći Gazi: stotine konvoja prolaze svaki dan; ako ih ne prođe više, opet je to odgovornost Hamasa, koji ih ili blokira sa druge strane granice, ili konfiskuje teret kako bi ga prodavao. Nema ograničenja za ta kretanja s izraelske strane.

Da čak ni ne govorim o mlađoj sestri pokojnog Ismaila Haniyeha, šefa Hamasa, koji su lečen u bolnici na jugu Izraela; (Haniya w2021. a njegova sestra 2024; moja primedba). Ili o kampanji vakcinacije organizovanoj usred rata koja je dosegla do 90% dece u Gazi. Ili, pre deset dana, 231 detetu koje boluje od retkih bolesti prevezenom u bolnice u Emiratima na lečenje…

Jesmo li ikada videli takve „genocidaše.

Možemo li zamisliti upozorenje Wehrmachta:

„Dame i gospodo Jevreji, spremamo oružani napad… ili vakcinaciju… Molimo vas da bez odlaganja evakuišete svoje getoe i skloništa… Hvala vam što koristite za tu svrhu napravljene koridore za evakuacij“?

Detaljno sam „proučio“ ove teme. Svojim sam očima video genocide u Srebrenici i Darfuru. Snimio sam one koje je mučila Al-Qaida u Afganistanu i tela koja je ISIS u Mosulu živa spaljivao, bacao s krovova, obezglavljivao. Dokumentovao sam, na terenu, neselektivna ubistva Rusije u Ukrajini. Mnogo pre toga izveštavao sam o pokolju “Islamskog fronta spasa” u Alžiru, od kojeg je pobegao francuski pisac Kamel Daoud. Svedočio sam preživelima u hrišćanskim selima Srednjeg pojasa Nigerije, čiji su životi desetkovani od strane islamističkih Fulana.

Ukratko, znam šta znači kada ti je obećano da ćeš biti mrtav. Video sam kosture iskorišćavane do posljednjeg (atoma) snage i, kada je ta snaga nestala, bačene u jamu.

Drugim rečima, znam šta znači (šta jeste, moja opaska) genocid i zločini protiv čovečnosti.

Svet je drage volje zaboravio da je u ovom ratu Izraela protiv Islamske Republike Iran i njegovih marioneta, IDF je prva vojska na svetu koja preduzima toliko mera, ponekad na svoju stratešku štetu, kako bi osigurala da što je moguće manje nevinih civila bude u poprištu ratnih dejstava. Dakle, stvaraju se mitovi.

Dakle, prelazimo s judeo-masonske zavere ili judeo-boljševičke ili judeo-kapitalističke zavere, na judeo-genocidnu zaveru u kojoj bi svi Jevreji sveta bili manje-više saučesnici.

I tako vređamo ne samo faktičku istinitost već i sveto sećanje na žrtve genocida prošlog veka.