Napomena redakcije magacina nihbih@facećenifa.com: Pitanja građana objavljujemo bez lektorske intervencije, kako bi građani stekli što neposredniji uvid u nepatvorenost veze između građana i predsjednika.
Nihad Filipović
Pitanje:
Predsidniče, selam. Ime mi je Mujo Sikirica. Inače sam od Grapske kod Doboja, a od 1993. godine živim vamo u Pertu, vamo u Auhustraliji, znadeš. U Grapskoj mi je ostala kuća, okućnica i nešto pride zemlje. Kuća je zapaljen u ratu. Sve je opljačkano i sve sam izgubio što sam imao, ali ostala je ta zemlja. U katastru je to u mene mi 1/1, ali sada čujem, ta tvoja vlada traži novi zakon o katastru, po kome će se sva zemlja oduzimati i prebacivati u vlasništvo te tamo entelentite, ako se na vrijeme ne uplati porez.
Nije meni što se mora plaćati porez. Bezbeli da mora. Đe je bilo država bez harača. Pošteno govoreći, ja ne mislim vraćati se. Đe ću iz ove dobrote nazad tamo đe su vlast i sada oni koji su me šutnuli vamoka, koji su me opljačkali i kuću mi zapalili. Ne mislim na tebe gospodine predsidniče. Nisi ti ratni kadar. Ti si u ratu bio vazda gore na Palama u onoj vlasti i govorio protiv rata. Zato si još u ratu odlikovan Ordenom Nemanjića. Nego nako, kažem i mislim na ove ostale glavešine.
Eto, pa razmišljam, nije pošteno. Kad mi je ota entelentiteta kuću zapalila bio bi red da mi je sada i napravi ili makar da mi da pare za nju, pa nek ondak traže i porez i sve što ide vlastima. Ovako, hem su me opljačkali do gole kože, hem su me popalili, hem su me raselili i sada, sve ko biva šljeglo, niko ni izvini da kaže, nego evo, hoće ta vlast da me globi i za to zemljice što je ostalo na moje ime. E, ako je tako, ja bi da zemlju ko vakuf ostavim našoj Bosni, a ne toj entelentiteti. More li tako predsjedniče? Reci mi da znam šta mi je činiti? Ti si u toj entelentiteti glavni baja, pa nemere da bidne da ne znaš.
Pozdrav. Mujo Sikirica od Grapske kod Doboja, sada u Pertu, Auhstralija.
Odgovor gospodina predsjednika:
E pa Sikirica, mjesec Ramazana je i ne bih da te sekiram, jer ja poštujem vjerska osjećanja muslimana, ali moram odmah da ti kažem, kratko i jasno, pa makar i tri puta bio Ramazan: i ne može i ne mere, pa sada uzmi kako oćeš. Đe bi nas odvelo kada bi svak ostavljao svoje kome hoće. Pa ti tobro znaš da ni roditelj kada testamentom ostavlja naslijeđe, ne može djecu zaobići nego, mora ostaviti njima dio koji ih po zakonu pripada. E, a ti bi brajko čitavu republiku da preskočiš. E pa ne može. Pa nije republika Alajbegova slama! Upamti ne može i podvuci to debelo: sve što je u republici je republičko! Ta se zemlja nalazi na teritoriji Republike Bukove. Prema tome, ona je prvo republička to jeste bukova, pa tek onda tvoja. Bez republike ne bi bilo ni te zemlje. Logično. Dakle, prvo republika, pa onda zemlja. To znači, zemlja jeste tvoja, ali pripada republici, dakle narodu, u tvom tj. našem slučaju, našem narodu. A ako nešto pripada republici tj. narodu, onda je logično, da se ni ta republika, ni taj narod, ne mogu preskočiti kod poklona ili, kako mi ovi moji pravnici rekoše, kod izjave zadnje volje, tako se to kaže.
Čuj ti bi Bosni ostavlj'o. Pa ne može čoče. Nema toga. To je samo papir, to Bosna. Ima hotel Bosna u Banja Luci; pa nećeš njima ostavljati. To je privatno. Ima rijeka Bosna; pa nećeš vodi ostavljati. Aman.
Eto Sikirice, da ne dužim, jer znam, ne treba ti sekiracija u ovom blaženom muslimanskom mjesecu Ramazana. A i čemu?
Vidim, tebi je dobro dole u Australiji. Ja stalno govorim, taj prokleti rat donio je i neke dobre stvari. Evo, da ga ne bi, ne bi bilo ni naše republike niti bi ti Sikirice ikada vidio Australiju. Je li tako? Dašta je neg’ tako.
Prema tome, neka tebe damo dole, uživaj u toj njihovoj dobroti, a za zemlju ovdje u Republici Bukovoj, no sikiriki, što bi rekli ti dole tvoji.