Nihad Filipović
Halo, pravna Bukova i eksperti za prelijevanje iz šupljeg u prazno. Kočićev Lujo zove. Nješto bi vas tamoka u Banjoj Luki pit'o:
Bidne li koji od vas DoDrkovaca, da objasni, što to mom daidži, (za one u Bukovoj i Vaseljeni koji ne razumiju bosanski , to je materin brat), što mu ne daju zarađenu peMziju tamoka ti vaši velikaši u Bukovoj vladi i na peMzionoj kasi?
I nije sam. Ima ih ihajjj, kolko ‘oš. Njekom koji mjesec, njekom koja godina.
A u mene mi daidži isplaćivali, pa se odjednoč pridomislili. Njeki gori DoDrkovac rek'o: Ne more više.
I neja.
Stalo.
Ganjaj, ganjaj, vazda nješto obećaju, al nikad ništa. Nejaaaa. Aaaa. Neja i kapak.
Onda se ispostavi da ga neja ni u toj, tamoka kutiji u kojoj drže to poslagano po glavama, ono: ovo je vlaška, a ovo je turska glava. Vlaškoj more, a turskoj ne more. I još mrš iz kutije… Tako da turke ni u evidenciji ne drže.
I tako, neja peMzionog dijela iz pravne Bukove za mog daidžu. K'o da ni radio nije. K'o da je umro. A nije. Živ braćo sve u šesn'est.
Ako, ako. Pohiti polagahice. Prodeverali su Lujo Bošnjo, daidža i daidžići mu svašta!
A ničija nije do zore gorila. Neće vallahi Drkovci ni vaša. To vam ja Lujo Kočićev od Ključa zborim i poručujem.