Agent Джеймс Бонд, negdje u bespućima Zahodne Europe priprema se za tajnu misiju u Jugoslaviji.
Nihad Filipović
Puna mi fejsćenifa reformiranih orlova, sokolova i nake peradi.
– Politički zapad i neoliberalna ideologija su razbili Jugoslaviju, gleda me u oči i u lice mi frcera, iz moje sobstvene ćenife jedan.
Protrljam oči, ne mogu vjerovati, stvarno profesor, reformirani orao. Kaže:
– Jao, kakvu smo divnu proslavu 100 godina od veličanstvane Oktobarske revolucije imali.
Pa čekaj malo, ti si reformirani orao, socijaldemokrata. Kakva sada proslava boljševičke revolucije? Ne ide to. Između boljševika i socijaldemokrata je rov, a oni u rovu. … Kakva prazna tikva profesorska, pomislih.
A orao sve jednako mlatara krilima i kljuca s ekrana; i samo – Jugoslavija, imperijalizam, kapitalistička eksploatacija, Jugoslavija, radni narod i radnička klasa, porobljivački liberalni i još naki neoliberalni Novi svjetski poredak, Jugoslavija, Jugoslavija, Jugoslavija … Haman ha, pa -Über alles Jugoslavija.
A ono u stvari – zarazna bolest; pogađa disajne kanale i centar za ravnotežu i orijentaciju u vremenu i prostoru: jer, ništa velikodržavne tendencije, ništa Virovitica, Karlovac, Karlobag, ništa Hrvatska do Drine, ništa Karađorđevo, ništa Tikveš i ništa dogovor iz Graca… Ništa u sedamdeset godina dva puta stvarana i dva puta samoubijana u genocidnim pogromima nad njenim ljudima. I ništa banovinska nagodba u orlovom gnezdu, ništa “Sve Srbija”, ništa NDH u sokolov gnjezdu, ništa pet buktinja u grbu i ništa lijevo i desno od Neretve, a u Neretvi – zna se! Ništa neodrživa ekonomija i putovanje po farmerice u Trst, ništa “samoupravnim interesima” maskiran kameleonski politički sistem, ništa jedna partija – za sva vremena vlast i partijski lider i monarh, dok nas smrt ne rastavi. I ništa blasfemični kult obožavanja lidera i dionizijska kolektivna pijanstva prostog puka: igra vatre i mraka – štafete, sletovi, parade i bakljade. Ništa Sieg Heil Dretelj i Heliodrom, Keraterm i Tomašica: red, rad i metak u potiljak. Ništa od toga!
Nego zapad i neoliberalna ideologije, sjeme im se zatrlo. Ubiše nam naku državu.
Stvarno, zeznut taj Zahodni zapad. Ne zapada slučajno tamo Sunce, sunce im zahodno europsko, kalajisano!
Lijepo su to oni smislili: prvo izazvali krizu, huškajući jugo orlove i sokolove kao kerove jedne na druge, a onda se još natalentali i neoliberalno da ih utamniče.
Kako? Pa lova, eto kako!
Tako što je Zahodna Europa, preko agenta Джеймс Бондa, organizirala sobranje jugo orlova, sokolova i resto čavki i švraka, sabrala ih i ponudila ogroman zajam od ondašnjih 5 milijardi. dolara. Halo, 5 milijardi ondašnjih dolara, makar tri puta vrijedniji bili nego ovi današnji. Kaže agent Джеймс:
– Na, samo nemojte fesat zavađati. De vi jugo orlovi i sokolovi i resto vas dogovorite se. A evo lova.
Svjedočanstvo makedonskog predsjednika Kire Gligorova o ponudi tajnog agenta Джеймс Бондa (kodno ime Žak Delores), 5,5 milijardi dolara jugo sokolovima i orlovima.
I pride, ponudi taj Джеймс Бонд agent orlovima, sokolovima i resto jugo peradi, preko reda pristup familiji zahodno-europskih nacija.
– Ima no sikiriki da vam bude: sigurnost zajamčena, ona nuklearna, kako ono vi kažete – Ne sme bre niko da vas bije. A ekonomija? Kakav vi potencijal imate, Bonte Gracieusé Moi, uz našu lovu i vi marljivi kakvi jeste – ima da procvjetate.
E, al’ jugo perad, sivi sokolovi i još sivlji orlovi, bili mudriiii, plaho mudriiii. Ovako mudrijali:
– Oćete nas lovom namamiti u Zahodnu Europu ne bi li nas brže i lakše liberalno utamničili. Pa kaj vi mislite – da smo mi bedaci? E pa malo morgen mr. Джеймс Бонд agente. Slušajte, nismo ni mi vesla sisali. Mi smo na predziđu zahodne Europe bili dok je još nije ni bilo. Razumijete? Razumijete Marjanovo. Zato, kakovi novci, kakovi bakrači, samo ostvarenje tisućljetnog sna i samo naše Sokolovo gnijezdo dolazi u obzir. Nikakove milijarde nas u ostvarenju našeg sna ne mogu pokolebati, reče sivi soko, zamlatara krilima i odleti u gnijezdo na Pantovčaku.
– Ma ni govora, more kaki lova, kaki bakrači. Nas zanima samo moderno Orlovo gnezdo bre, od Kosova polja do Kninskog Kosova, repetira, k'o zapeta tandžara spremno kolega još sivlji orao, zamlatara krilima i odleti u gnezdo na Dedinju.
– Šaš ti nama u gnjezdo barkati, zagrakće i resto čavki i švraka na sobranju, zamlatara krilima i odleti svako u svoje gnijezdo.
Hmm. Stvarno, zeznut taj Zahodni zapad. Ne zapada slučajno tamo Sunce, sunce im zahodno-europsko, kalajisano!
I šta? Ništa. Čiča-miča gotova priča.