Borzou Daragahi
Rusija preplavljuje Srbiju oružjem, raspiruje etničku mržnju u Bosni i Hercegovini, prijeti Kosovu i Sjevernoj Makedoniji, rovari u Crnoj Gori.
Podrška Kremlja etničkim Srbima pomogla je da se podstakne najnoviji talas rastućeg nacionalizma koji prijeti da poništi mir u Bosni i Hercegovini, potencijalno ponovo zapali oružani sukob oko Kosova i izazove političke probleme u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori, članici NATO-a.
Širom Balkana, uključujući zemlje NATO-a i EU kao što su Bugarska i Mađarska, Moskva kupuje ili osvaja kontrolu nad strateškim sredstvima u ključnim sektorima kao što su mediji, sigurnost, komunikacije i finansije.
“Oni imaju tu doktrinu refleksivne kontrole neprijateljskih procesa donošenja odluka i možemo očekivati da će Rusija pokrenuti jednu stvar u Ukrajini, ali ista može eksplodirati negdje drugdje”, kaže Ivana Stradner iz American Enterprise Institute, think tank u Washingtonu.
„Ne bih isključila Balkan kao još jedno pozorište za Rusiju da izazove Evropsku uniju i NATO i da pokaže da su oboje tigrovi od papira“, dodaje gospođa Stradner, autorka rada „Rusija se igra vatrom na Balkanu“, objavljenog prošlog mjeseca u časopisu Foreign Affairs.
“Apsolutno žele da stvore haos.”
Rusija gleda na Balkan kao na važan region sa jakim dugogodišnjim kulturnim i historijskim vezama. U više navrata optuživali su zapad za destabiliziranje i miješanje u regionalne političke odnose. …
… Rusija bi htjela da napravi nered i da se pozicionira kao posrednik na Balkanu.
„Politika Sjedinjenih Država i nekih drugih zapadnih nacija na Balkanu, koje nastoje da uspostave svoju dominaciju u regionu, bila je ozbiljan destabilizujući faktor“, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin u intervju iz 2019. “To će na kraju povećati nepovjerenje i napetost u Evropi, a ne poboljšati stabilnost.”
Moskva raspirivanje etničkih tenzija putem zapaljivog izvještavanja i podmetanja iskrivljenih vijesti u saradničkim medijima.
Sputnjik, sveprisutno rusko propagandno sredstvo, ima centar u Beogradu. Ta agencija lansira „u sve glavne medije u regionu narative koji nemaju nikakve veze sa realnošću, već učvršćuju ruski pogled na međunarodna problematična mesta“, kaže je Tomas Brej, dugogodišnji novinar i naučnik koji prati politička zbivanja na Balkanu.
U Srbiji, Bosni i Crnoj Gori, Moskva je iskoristila veze između ruske i srpske pravoslavne crkve kako bi promijenila izbore i uticala na javno mnijenje.
Rusija je Srbiji prodala PVO sisteme Pancir-S1M, borbene tenkove, oklopne transportere, helikoptere i protivtenkovske vođene rakete Kornet. Takođe je uspostavila de facto ispostavu za prikupljanje obaveštajnih podataka u blizini kampa Bondstil, NATO baze na Kosovu.
Skandal je izbio nakon što se prošlog meseca saznalo da je srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin špijunirao ruske disidente koji su se okupili u Beogradu prošle godine, predajući transkripte Putinovom saradniku. Ruske vlasti su od tada uhapsile jednog od tih disidenata. Gospodin Vulin je zadržao posao.
Sead Tucalo, profesor i dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, kaže: “Bosna i Hercegovina, potencijalno najopasnije žarište u jugoistočnoj Evropi, bila je glavni fokus interesovanja Rusije i njenog lokalnog saveznika Srbije, koja je glavni zastupnik Kremlja na Balkanu.
Lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji se kandiduje za reizbor na izborima u oktobru 2022, često putuje u Moskvu na sastanke i foto-show s Putinom što pomažu jačanju njegove popularnosti. Početkom decembra 2022, nakon sastanka sa Putinom, izjavio je da podržava Rusiju u svađama Srba sa drugim etničkim frakcijama u Bosni i Hercegovini.
Ruski predsjednik obećao je entitetu bosanskih Srba, Republici Srpskoj, “novi gasovod, gorivo i solarnu elektranu”, izjavio je nakon tog susreta Dodik.
“Prije svake izbore Dodik se sastaje s Putinom na nekoliko minuta”, kaže Srđan Puhalo, politički analitičar u Banja Luci, de facto glavnom gradu Republike Srpske.
„To je dovoljno da prosečan Srbin vidi ko mu je prijatelj”.
U međuvremenu, “kada Rusi dođu u Sarajevo, jedina poruka je: Nemojte u NATO. Ne ulazite u Evropsku uniju”, kaže profesor Tucalo.
Rusija je blokirala rezolucije Ujedinjenih naroda za koje se smatra da su nepovoljne za bosanske Srbe i zajedno s Kinom, protivila se ključnom imenovanju tijela koje nadgleda implementaciju Dejtonskog sporazuma, čime je okončan građanski rat u Bosni iz 1990-ih.
Na sastanku u Sočiju prošle godine, Putin je uverio gospodina Vučića u podršku Kremlja na kosovskom pitanju. Ruski mediji i dalje opisuju Kosovo kao „autonomnu pokrajinu“ Srbije.
Billboard u Crnoj Gori.
U Crnoj Gori, nakon što su podržali neuspjeli pokušaj državnog udara 2016. godine, proruski elementi koje podržava Srpska pravoslavna crkva odigrali su glavnu ulogu u uspostavljanju promoskovske vlade koja se međutim raspala pre nekoliko nedelja, što je otvorilo moigućnost novog do ruskog uplitanja.
U Sjevernoj Makedoniji, najnovijoj članici NATO-a, Rusija nastavlja uticati na unutrašnju politiku i prijeti zemlji kao “legitimnoj meti” u slučaju tenzija između Moskve i zapada.
Infiltracija i podrška u Sjevernoj Makedoniji.
Vjerovatnije nego da, Rusija ne želi ponovno zapaljenje traumatičnih balkanskih ratova koji su okončani tek snažnom međunarodnom intervencijom, uključujući NATO kampanje bombardovanja o kojima je Putin govorio tokom svog zajedničkog brifinga za štampu s njemačkim kancelarom Olafom Scholzom ove sedmice.
Ali potresanje regiona crpi diplomatsku energiju sa zapada, povećavajući glavobolje oko migracija i nestabilnosti.
“Oni samo podižu i spuštaju tenzije“, kaže Tucalo.
Maltretiranje i zastrašivanje pomažu Moskvi da postigne svoje strateške ciljeve.
„Rusija bi želela da napravi nered i da se pozicionira kao posrednik na Balkanu, a zatim da iskoristi ovu moć da ponovo pregovara sa zapadom o sopstvenom haosu u Ukrajini“, kaže Ivana Stradner.
Jedan od Putinovih ciljeva je da ponovo uspostavi Rusiju kao veliku silu. Revanšistička Rusija je spremna da jednostrano koristi silu u 21. vijeku jer je, po Putinovom mišljenju, to upravo ono što je Zapad radio u 20. vijeku.
Rusija nije jedina zemlja koja gradi politički uticaj na Balkanu. Uprkos optužbama nekih da se ne fokusiraju dovoljno na region, SAD i Evropa zadržale su snažno diplomatsko prisustvo i doprinose infrastrukturnim i razvojnim projektima. Evropska unija i Evropska investiciona banka prikupile su 3 milijarde funti za podršku zapadnom Balkanu. USAID je dao milione da pomogne novinarima u regionu. Velika Britanija je krajem prošle godine imenovala sir Stuarta Peacha za specijalnog izaslanika.
Pod predsjedavanjem Recepa Tayyipa Erdogana, Turska je proširila komercijalne investicije i ulaže diplomatsku energiju i napor na pridobivanju različitih “igrača”. Velike turske banke, posebno državni Ziraat, veliki trgovci na malo i pružaoci medicinskih usluga, otvorili su filijale u većim gradovima.
Ali Turska svoju podršku svojim klijentima, bošnjačkim muslimanima, balansira sa ključnim investicijama ne samo u Republici Srpskoj već i u samoj Srbiji. Gospodin Erdogan gaji prijateljske veze sa vladom u Sarajevu, a neki bošnjački muslimani ga smatraju herojem. Ali Ankara takođe ima jake odnose sa Aleksandrom Vučićem, kao i gospodinom Dodikom, koji ga, čini se, vidi kao mentora.
„Turska je veoma oprezna“, kaže Miloš Šolaja, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Banjoj Luci.
Srbi nikada nisu prihvatili otcepljenu bivše autonomne pokrajine Kosovo i dugo su bili nervozni zbog statusa njihove etničke sunarodnjaka koja žive kao manjine u regionu kojim su Srbi dominirali tokom većeg dela 20. vijeka.
Ali na pitanje zašto su te tenzije tek sada došle do ključanja, mnogi analitičari upiru prst na Kremlj. Prije deset godina niste imali tako asertivnu Rusiju“, kaže Tucalo.
Gospodin Tucalo citira istraživanja koja pokazuju da Bošnjaci Turke vide kao primarnog investitora u Bosni i Hercegovini, dok Srbi Rusiju smatraju glavnim investitorom.
U stvarnosti, Evropa obezbeđuje najveći deo investicija u BiH, a takođe je i glavni izvor doznaka ljudi iz inostranstva.
I u Srbiji je nedavno istraživanje pokazalo da većina Srba Rusiju i Kinu vidi kao najveće investitore u zemlji.
U stvarnosti, najveći investitori su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.
„Želimo da budemo u Evropi, a ne u Rusiji“, rekao je Nihad Kreševljaković, istoričar iz Sarajeva. „I dalje vjerujemo u Evropu, čak i ako nemamo razloga za to, čak i ako je to više nego što zaslužuju”.
Link – London, 17.2.2022.https://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-ukraine-balkans-eu-nato-b2017429.html
(Preveo i za bosanskepogede.com priredio: N.F.)