Džamija Ferhat-paše Sokolovića, izgrađena 1579, minirana 1992.
Refleksija na izjavu Dritana Abazovića datu u Potočarima 11. 7. 2022.
Nihad Filipović
Dajte ljudi uočavajte razlike u pojmovima i značenjima.
Javlja mi se jedan na face-psihijatriji i kaže – Slažem se da Dritan nije mislio ništa loše.
Prvo, eto, on zna šta je Dritan mislio, a potpuno previđa šta je Dritan izjavio. Pa ljudi se vežu za riječi, a misliti mogu šta god… I hajde znadni šta ko misli dok se ne očituje. Mislim, halo.
A drugo, cjepanice se slažu, a ljudi se saglašavaju i suglašavaju. Pa je li tako?
A onda, nema nas koji smo bez mrlje, bez grijeha, bez natruha i skretanja. Niko nije samo pozitiva. Uvijek ima i sivih zona i žutih minuta. Zar historija nije puna veličina, čak svetaca, do grla u grijehu, nerijetko u krvi okupanih?
Milo Đukanović, kakav god da je bio, ali je činjenica da su on i njegova partija izveli Crnu Goru na put nezavisnosti i da su više učinili za evropeizaciju Crne gore i od Dritana Abazovića i od Zdravka Krikokapića; kada smo već na crnogorskim temama.
Kao što je činjenica da je Dritan izričito podržao Rezoluciju vlade Crne Gore o genocidu u Srebrenici, a onda se pojavio juče (11. 7. 2022.) u Potočarima i drsko bezobrazno i bezskrupulozno izjavio šta je izjavio, a što se ni na koji način ne može braniti. Jednostavno ne može.
Tip se našao na žutoj minuti, detektiran je u sivoj zoni i to je to. Ako navijaš za njega, ne braniš ga tako što previđaš šta je kazao, nego tako što kažeš – Slušaj, nije ti ovo u redu…
No šta je uistinu kazao (ne mislio). Evo šta:
“Mi prošlost ne možemo da promjenimo, možemo budućnost i na nama je da izaberemo da li da živimo u balkanskoj međi ili pogledamo istini u oči, pružimo poršku porodici žrtava i da nas ovi nišani podsjete na genocid nad nevinim žrtvama, ne nad Bošnjacima već nad ljudima. Nisu ga počinile vojske nego politike – politike zla, smrti i prevara. Zato treba da mijenjamo stvarnost, pogledamo jedni druge u oči”
A vezano za Rezoluciju crnogorske vlade o osudi genocida u Srebrenici – komušali su se partneri u koalicionoj vladi premijera Krivokapića, dok je nisu usvojili. Prevagnulo je da vlada ne želi i neće mijenjati odluke međunarodnih sudova, ali ni “da jedne narode proglašava genocidnim, a druge svetim, jer je to suprotno načelu da je svaki zločin pojedinačan” (izjava premijera Krivokapića).
Između tih Scila i Haribda u crnogorskom političkom tjesnacu, provučena je Rezolucija o gencidu u Srebrenici; (poslije koje je ipak, vlada premijera Krivokapića pala – i to ponajprije zbog usvajanja te Rezolucije je pala).
Odisej Dritan je, provlačeči se kroz rečeni tjesnac, glasao za Rezoluciju i to je za palac gore i za pohvalu. I jeste izričito izjavio da je u Srebrenici počinjen zločin genocida. I tu palac gore. A onda se pojavi s tom sramnom izjavom datom pred bošnjačkim Zidom plača u Potočarima.
I tu onda zastanemo i upitamo se – Pa čekaju, koji mu je?
A onda nam se u pamet vrati ta izjava naprijed citirana – “da je svaki zločin pojedinačan i da neće neke narode proglašavati genocidnim, a druge svetim”. I tu skontamo: Dritanova izjava – Nisu ubijani Bošnjaci nego ljudi i nije ih ubijala vojska, nego ih je ubijala određena politika – direktno je na tragu te izjave da neće neke narode proglašavati genocidnim, a druge svetim itd. Bla, bla, bla na beogradskoj službenoj rudi.
Dosljedno, lafo humanistički, a la Odisej Dritan kazivano, njegovo eksplicite izrečeno mišljenje dalo bi se ovako transponirati na kampanju miniranja džamija u Bosni tokom 1992. g. Znači ovako:
U jeku kampanje protiv spomenika kulture u Banja Luci je maja 1992. minirana džamija Ferhadija i sve islamsko što je bilo u gradu i šire… Bio je to napad na kulturu, ne na muslimane i Islam u Bosni. Iz te politike izrodilo se ubijanaje nekih ljudi koji su slučajno bili muslimani i Bošnjaci. Ali ne, ne, nikako, ni slučajno nisu ubijani zbog toga, nego su ubijani zato što su ljudi!
Mislim, halo.
Evo, blagonaklono kazujući – Dritan je, bez obzira na njegovo političko uvjerenje, (a šta god da je u političkom smislu, trudi se stvoriti utisak da gradi mostove), ipak tip koji se gubi u fleksibilnosti, griješi i to teško griješi u koracima.
A da ne pominjem da ima ozbiljnih indicija da je poklopljen iz Beograda; eto ta citirana izjava iz Potočara je jedan znakovit indikator. Jer nema tu slučaja – tip je pozvan, govor je pripremljen, (znači promišljen, nije ad hock, iz glave, pa da pomislimo, preletio), i nadasve – poruka je odaslata.
Konačno, i da nije indikatora iz svere djelatnog, čim njega veliča jedan Matija Bećković i ostali zadrti šoveni velikosrbski – ne može biti da je 100% prav-zdrav.
Hoću kazati – Dritan ima on ozbiljnih greški u koracima i nije samo pozitiva kako ga neki vide. Nekada je baš govno grišno. Kao ono juče u Potočarima.