Komentar priređivača:
– Na ovaj kratki tekst naletim preko mojih poveznica na društvenoj čenifi i odlučim da ga pustim na pogledima. Tekst je “sitan”, pisan žargonom ulice, ali, po mom sudu nije bezvrijedan; najprije duhovit je, nasmijao me, a vjerujem da će nasmijati i svakog koji ovo pročita, bio ili ne saglasan sa autorom. A onda, ovaj anegdotski skeč, kao da je u formu kratke proze prevedeni izraz Filosofije palanke Radomira Konstantinovića. Tako da ovaj uradak, meni potpuno nepoznatog, (ali očito tip nije koroziranih moždanih vijuga), autora Vladimira Litere, ima i stanovitu književnu vrijednost, prije svega zbog čitljive i lako razumljive poruke koja nadilazi osobne relacije autora i njegovog nepoznatog prijatelja (ortaka u tekstu) i ima šire općehumanističke reference. Ta poruka je poput fenjera nad palanačkim srbijanskim duhom, ali je i općenito u dodiru s zavodljivim metafizičkim duhom kolektivističke paranoje povodiljivosti mase za najnižim grupnim insktiktima. Konačno, poruka je ovdje taj moj dodatni motiv za preuzimanje i objavu. Jer, saglasan sam s autorom; njegovu prevedenu poruku filosofa Konstantinovića čitam ovako: – Ako je Limonov đubre, zar i ti prijatelju, to moraš biti. To su razlozi moje odluke da preuzmem ovaj tekst i da ga naslovim: Porodična priča; jer se tiče sviju.
A upotreba vulgarnih izraza ulice u književnom uradku? Pa gledajte, sve zavisi od konteksta, od motiva, snage inspiracije, dubine osjećanja koje prate autora i poruke. Kada tih sastojaka duhovnog kvasca iz kojeg fermentira književno nema ili su tvistirani, uvrnuti, naglavice okrenuti i slično, pa napišeš nešto slično, onda je to pornografija. A tu vrijedi ono legendarno od najveće hrvatske pjesnikinje Vesne Parun, koja je pisala – Ti koji imaš nevinije ruke od mojih – i ispisala još mnoge divne lirske stihove, a u trenutku depresije i razaočaranosti nakon što ju je napustio mlađi ljubavnik, sirijac Adnan Al Marzuki, piše: “Da je k…. ministar kulture, pornići bi bili vrh literature”. … Međutim, kada se rečeni sastojci duhovnog kvasca složi u jednom, pa napišeš tekst popot ovog Literovog, (mada ga je slutim pisao i objavio na face psihijatriji, bez književnih pretenzija), onda je to književnost; moguće akcidentalna i sitna, ali književnost. Moram priznat da mi je bilo prijatno čitati ovaj Literov anegdotalni skeč. (N. Filipović)
Sarajevski safari, ruski pisac Edvard Limonov mitraljeskom rafalnom paljbom šara Sarajevo.
Vladimir Litera
Jeste čitali Edvarda Limonova?
Dobar je pisac, To sam ja, Edička mu je najpoznatije delo. Što bi rekli tabloidi šokantna ispovest ruskog emigranta u Njujorku. Jebe mater svima. Sve su mu uzeli, i ženu i slavu, i na kraju je pušio karu crncima i belim bogatašima. Sudar svetova iz ugla ruskog pesnika. Dobrog ruskog pesnika.
Iz želje za osvetom napisao je taj roman, gde je nagovestio da je spreman da uništi svet. Posle se vratio u Rusiju i petljao nešto oko politike. Ekstremna desnica.
Bio i na brdima oko Sarajeva sa ovim našim bolidima. Bombardovao i sva ostala sranja koja rade političari za koji glas više. Džukela.
Sarajevski safari: i dok pisac Limonov mitraljezom šara po Sarajevu i Sarajlijama, kolega srbski pisac, organizator safarija, ‘ladno na telefonskoj vezi, na sitno drlja krupna politička pitanja.
Bio i u Beogradu početkom devedesetih na nekom okupljanju Društva srpsko-ruskog prijateljstva na kojem sam bio i ja. Ćale od mog druga iz srednje je bio predsednik udrużenja i mi pre svirke odemo da upoznamo Edija. Edi Bejbi, tako je sam sebe zvao u romanima. I ja se rukujem sa njim, razmenim par reči sa ćoravim, imao je tegle na očima, a moj ortak se raspilio i izljubio sa njim.
I posle ja pitam ortaka rusofila:
– Jesi ti čitao njegove knjige? Je l znaš da je on u Bronksu pušio crnjama kurčeve iz zabave, a posle na Menhetnu matorim buržujima za pare? Kako možeš da se ljubiš s njim? Ja sad tebe gledam kao da si ti pušio kurac.
Pokušavam da sjebem njegov tradicionalno-patrijahani pogled na svet.
– Litera, ne seri, odgovara mi Srbenda.
I svaki put kad ga sretnem, kažem mu:
– Alo, čoveče, je l’ se sećaš?
Ali on i dalje fura porodičnu priču, iako porodicu nije zasnovao, makar ja o tome ne znam ništa.
A što se tiče ilustracije, samo da kažem da je momak okrenut leđima prokockao sve moje simpatije ovim zagrljajem. Bolje da je pušio crncima u Bronksu. Ali, budimo realni, ne puštaju ga u Njujork.