(IzvaDci iz knjige Sonje Biserko – Bosna i Hercegovina, jezgro velikosrpskog projekta, štampano 2006, izdavač – Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji)
HRONOLOGIJA ZBIVANJA
1992.
Januar
9. januar
U Sarajevu Skupština srpskog naroda proglasila Republiku srpskog naroda u BiH za federalnu jedinicu Jugoslavije.
Radovan Karadžić, lider SDS u BiH: “Požurili smo da 9. januara proglasimo republiku zato što je najavljena mogućnost da Evropska zajednica već 10. januara objavi nezavisnost Bosne i Hercegovine. Da se ta manipulacija ne bi ostvarila, morali smo odmah da reagujemo. Jer, svaka naša politička akcija posle tog priznanja imala bi mnogo manji praktični efekat i Srbi u Bosni našli bi se u veoma teškoj situaciji (…) Mi smo sa naše strane otvorili proces demokratske transformacije u trojednu zajednicu, u republiku tri naroda odnosno tri republike. Svaka od ovih zajednica za sebe uspostavlja suverentitet i taj suverenitet se ne prostire na drugu nacionalnu zajendicu”. (Politika, 12. januar 1992)
Dr Novak Kilibarda, predsednik Narodne stranke Crne Gore: “Srećni smo što će 9. januar 1992. godine trajno značiti datum odluke srpskog naroda BiH da hrabro zakorači stazom svoje istorijske sudbine”. (Politika, 12. januar 1992)
15. januar
Arbitražna komisija Konferencije o Jugoslaviji podnela Mišljenje o ispunjavanju uslova za priznavanje pojedinih jugoslovenskih republika, u kome je konstantovano da republike Slovenija i Makedonija ispunjavaju postavljene uslove. Hrvatska može biti priznata pod uslovom da svoj Ustavni zakon uskladi sa odredbama nacrta Konvencije Mirovne konferencije o Jugoslaviji, dok je priznavanje Bosne i Hercegovine uslovljeno održavanjem referendum.
Reakcije Srba na odluku o refrendumu: Vojnici i starešine Banjalučkog korpusa JNA zahtevaju od Alije Izetbegovića, predsednika Predsedništva SR BiH, da pitanje za eventualni referendum o suverenosti ove republike glasi: “Da li ste za suverenu Bosnu i Hercegovinu u sastavu nove Jugoslavije?” Ujedno, vojnici i starešine Banjalučkog korpusa ističu da su svi pripadnici Banjalučkog korpusa životno zainteresovani za očuvanje mira u Bosni i Hercegovini te da bi samo izjašnjavanje građana “za” ili “protiv” suverenosti ove republike bilo “prozirna obmana naroda”. (Borba, 19. januar1992)
Predsedništvo Narodnog fronta Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu nije za najavljeni građanski referendum u organizaciji Stanke demokratske akcije, isto kao što nije bilo ni za plebiscit u organizaciji Srpske demokratske stranke BiH. (Borba, 20. januar.1992)
Rasprava u Skupštini BiH
Vojo Maksimović: Ni pod kojim uslovima nećemo prihvatiti BiH sa suverenitetom koji je odvaja od Jugoslavije .
Alija Izetbegović: Nezavisna BiH bi trebalo da bude građanska republika ravnopravnih građana i naroda.
Ni posle desetočasovne rasprave nije usaglašen dnevni red Alija Izetbegović, predsednik Predsedništva BiH, ponudio je i referendumsko pitanje: “Da li ste za suverenu i nezavisnu BiH otvorenu prema susjedima i svijetu?”. Izetbegović je opisao i kako zamišlja nezavisnu državu BiH. “Trebalo bi to da bude gra đanska republika ravnopravnih i slobodnih gra đana i naroda. Država u kojoj nema cenzure i političkih zatvorenika, u kojoj su nezavisni mediji, a granice bez pasoša i carina, odnosno sa otvorenim granicama prema Srbiji i Hrvatskoj.
Biljana Plavšić, član Predsjedništva BiH ispred SDS: Poručila je Izetbegoviću da je to govorio kao lider Muslimana a nikako kao predsjednik državnog Predsjedništva. Čule su se i zamjerke da Izetbegović hoće referendum gra đana, a prvi je formirao nacionalnu stranku i do sada je na njenom čelu. Rečeno je i da referendum nikako ne može biti građanski u zemlji u kojoj su na vlasti nacionalne stranke, te da je jedino rješenje raspisivanje novih izbora.
Aleksa Buha, jedan od uticajnih članova SDS: A. Buha je rekao da je suverenitet na silu pripisan republici i da ga treba vratiti narodima. Predložio je da Muslimani i Hrvati, kao što su već Srbi učinili, za sebe odluče, “pa da se onda sastanemo i vidimo šta nam je činiti”. On smatra da je najbolje što prije formirati opštine na etničkom principu, što bi omogućilo stvaranje regija, a potom i Hrvatske i Muslimanske Bosne i Hercegovine. Svaki od naroda bi nakon toga mogao da se sa susjednim državama veže federalno ili konfederalno.
Momčilo Krajišnik, predsjednik Skupštine BiH: Pokušao je da raspravu svede do odluke. On je predložio prvo da se “referendum” uvrsti u dnevni red s tim da se samo raspravlja, a ne odlučuje o njegovom raspisivanju. Kada to nije prihvaćeno upozorio je da se na ovoj sjednici odluka o raspisivanju nikako ne može donijeti osim da je preglasavanjem donesu poslanici SDA-u preporučio i varijantu po kojoj imperativno referendum poslanika jedne stranke takav zahtijev podnese i formuliše pitanje – referendum može biti raspisan, po poslovniku Skupštine BiH ukoliko se mora održati. Po Krajišnikovom mišljenju i takva odluka bi u BiH prouzrokovala haos. (Borba, 25. januar 1992)
Predrag Lazarević, predsednik Nacionalnog saveta SDS: Nepoštovanjem konsenzusa SDA i HDZ definitivno rasturile ovu republiku. Srpske krajine neće biti u sastavu nekakve “nezavisne države BiH”. Izetbegović najdirektnije onemogućava sprovo đenje mirovnog plana UN. Pošto je konsenzus, kao statički oslonac Bosne i Hercegovine, poremećen, mi moramo biti svesni da ta republika više neće moći da postoji. Svaki od tri naroda potražiće svoj budući put. Politika Alije Izetbegovića je vrlo providna, on pokušava da uz pomoć HDZ BiH dobije samostalnost BiH, a zatim da je sačuva, uz pomoć SDA, u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju. Izetbegović je apsolutni zagovornik islamske republike do koje kani doći taktiziranjem, koji bi Muslimanima omogućilo da postanu natpolovična većina u BiH. Potom bi pokušao da nametne islamske zakone. – ističe mr Lazarević. (Večernje Novosti, 27. januar1992)
25. januar
Skupština BiH donela odluku da se 29. februara i 1. marta sprovede referendum o suvreneitetu i nezavisnosti BiH. Članovi Skupštine srpske nacionalnosti odbili da glasaju.
Radoslav Brđanin, potpredsedik Skupštine Autonomne regije Bosanske krajine ocenjuje da je dobro što su srpski poslnici opet, praktično, naterani na napuštanje republičkog parlamenta: “Time je Srbima postalo, konačno jasno da se politika SDA i HDZ BiH svodi na odbijanje življenja muslimanskog i hrvatskog naroda sa Srbima u BiH. Srpskom narodu ne preostaje ništa drugo nego da zaokruži svoje krajine; da u njima proglasi važenje samo saveznih zakona i suspenduje sve regule nekakve nezavisnosti BiH. To moramo uraditi odmah, jer je Alija Izetbegović u preksinoćnom intervjuu TV Sarajevo rekao da će BiH učvrstiti granice Republike Hrvatske, za koju je kazao da je okupirana i izložena agresiji JNA. Iz ovog se, u stvari krije rušenje mirovnog plana Sajrusa Vensa. Jer, po njemu JNA se mora povući sa granice BiH, a Izetbegović će tražiti, potom, da Armija napusti BiH. Zbog krajnjih posledica ovakvog scenarija JNA ne sme da napusti srpske teritorije u Republici Hrvatskoj, a time se ruši mirovni plan Sajrusa Vensa”. (Večernje Novosti, 27. januar1992)
Radovan Karadžić, na sednici Skupštine srpskog naroda BiH: “Vidimo takođe da svi oni koji tepaju Jugi čine to da bi bila mirna dok je likvidiraju, tepaju joj da je prevare i da je ne uznemire, da im ne bi energično odgovorila. Sve su to bile laži… “Mi, gospodo, nismo ponudili ni “Malu Jugoslaviju”, ni “Veliku Jugoslaviju”. Nismo nikoga nigde gurali, niti nasilno zadržavali. Mi smo predložili da se ova Bosna i Hercegovina, kakva jeste, transformiše u smislu potreba njena tri ravnopravna i konstitutivna naroda.” (Večernje novosti, 27. januar 1992)
Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na vanrednom zasijedanju odlučila da su za srpski narod nelegitimna i ništavna odluka krnje Skupštine BiH koja je u subotu raspisala referendum o nezavisnosti ove republike. Srpska skupština predložila je da se u Bosni i Hercegovini održi sasvim drugačiji referendum. Kako su mnogi poslanici tražili da već proglašena Republička Srpska BiH počne funkcionisati, odlučeno je da ustavna komisija do narednog zasijedanja pripremi nact Ustava i svih zakonskih akata Srpske BiH. Krajnji rok je polovina februara.
Biljana Plavšić, član Predsjedništva BiH, ispred srpskog naroda, predložila je da se prije referenduma o nezavisnosti BiH radi na formiranju policije i vojske Republike Srpske BiH, razmotri i pitanje valute. (Borba, 27. januar 1992)
Rukovodstvo Demokratske stranke je protiv referenduma u Bosni i Hercegovini koji je zakazao Alija Izetbegović. Referendum gra đana nigde u Jugoslaviji nije održan i pokušaj da se on primeni u ovoj republici je duboko diskriminatorski prema Srbima u Bosni, rekao je dr Dragoljub Mićunović. Predsednik spoljnopolitičkog odbora DS.
(…)
Srpska radikalna stranka osuđuje čvrstu nameru bosanskih vlastodržaca da organizuju referendum na kome bi se odlučivalo o nezavisnoj i samostalnoj Bosni i Hercegovini. Srpski radikali poručuju da neće, ni po koju cenu, dozvoliti stvaranje nezavisne BiH u okviru postojećih granica. Bosna i Hercegovina, po rečima dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, može i dalje da bude jedinstvena, ali samo ukoliko ostane u sastavu takozvane skraćene Jugoslavije. U protivnom, raspašće se na tri zemlje. Da bi se sve to sprečilo, srpski radikali pozivaju Srbe, Muslimane i Hrvate da bojkotuju referendum i tako osujete megalomanske težnje “bosanske vrhuške”. (Politika, 31. januar 1992)
Zoran Milunović, potpredsednik Narodne stranke: Upozorio je građane na konferenciji za štampu BiH da “svaki glas za nezavisnost jeste glas za rat u BiH”. (Borba, 31. januar 1992)
Radovan Karadžić, lider SDS BiH: “Najavljeni referendum o nezavinosti Bosne i Hercegovine nije referendum gra đana već hrvatske i muslimanske zajednice, a Srbi su se već izjasnili na plebiscitu i na ovakav referendum neće izaći.” (Borba, 31. januar 1992)
Februar
Čelnici srpskih autonominih oblasti Birač, Majevica, Semberija i Srpska opština Zvornik: Srpski narod Birača, Podrinja, Semberije i Majevice, izrazio je svoju volju da nastavi život sa braćom iz Srbije, Crne Gore, Krajine i ostalim, koji to budu želeli. Osećamo se obaveznim i dužnim da poštujemo volju svog naroda. (…) Bilo bi pošteno da troškove svog referenduma snose hrvatski i muslimanski gra đani. Mi na tom referendumu nećemo učestvovati – ni u pripremi ni u kontroli, ni u glasanju. Srpski narod zna da bi život u nezavisnoj državi BiH za kratko vreme značio: manjina, preglasavanje, obespravljenost, pritisci, kao i naturanje tu đeg jezika, kulture, običaja, jednom rečju – ropstvo. (…) Pozivamo srpski narod da ne ometa plebiscit Muslimana, jer ni oni nisu ometali naš, ali ih istovremeno pozivamo da u njemu ne učestvuju – istakli su čelnici ovih srpskih autonomnih oblasti. (Politika, 2. februar 1992)
Enriko Josif: “Srbi pripadaju posebnom narodu koji je najjači i najotporniji, uvek spreman da ne prihvati ultimatume i da se bori protiv nepravde, svoje i tudje. To je svojstvo večno i božansko i u tom smislu Srbi su božji narod i imaju vodeće mesto u istoriji ljudskog roda, jer se ovde prelama sudbina celokupnog čovečanstva”. (Reč na Okruglom stolu “Progonstvo, prihvat i povratak Srba 1991-92 godine” 3. februar 1992)
Borisav Jović, član krnjeg Predsedništva SFRJ, u intervjuu Figarou: “Zločin je intervenisati u nečijem sporu ukoliko se ne poznaju svi njegovi elementi”. (…) Evropska preporuka da se u Bosni i Hercegovini organizuje referendum o nezavisnosti će odvesti direktno u katastrofu. (…) U tom slučaju “Bosna će se raspasti i rat će početi”. Zato evropska preporuka i vodi direktno u rat. Na pitanje: “Kako će se armija ponašati” u tom slučaju, dr Jović je odgovorio: “S njom ili bez nje, rat će biti strašan. Odnos snaga Muslimana i Srba je manje-više izjednačen. Armija će ostati po strani, sem ako ne bude napadnuta. Međutim, teško je i zamisliti da je Hrvati i Muslimani neće uzeti na nišan”. Između ostalog, Borisav Jović je izrazio uverenje da postoji relativno lak način da se zaustavi ovakav razvoj situacije: “Dovoljno je da Evropa stavi do znanja Bosni i Hercegovini da ona ne može da samovoljno napusti Jugoslaviju”. (Borba, 5. februar 1992)
Proglas srpske vanparlamentarne opozicije BiH: Po oceni srpske vanparlamentarne opozicije Srbi u ovoj republici nemaju razloga da se plaše zakazanog referenduma (…) Naše nacionalno vekovno zlo – međusrpska svađa – poprima razmere nacionalne katastrofe: međusrpski rat kao produkt te svađe je na pomolu” – kaže se na početku proglasa srpskom narodu BiH upućenog od strane srpske vanparlamentarne opozicije ove republike. Pored opštih kritika upućenih predvodnicima srpskog naroda u središnjoj republici, kao i u Srbiji, još je rečeno: “Stavljen si pod komunistički barjak pod kojim trebaš da očuvaš nacional-komunizam Srbije, a sve pod izgovorom da se boriš za svoje dostojanstvo i veliku Srbiju što je ogromna laž. Velike Srbije nikada nije bilo niti će je biti kao što nikada neće biti velike Hrvatske ili islamske Bosne o čemu ti se priča po tvojim selima, ali i u gradovima gde skupa živiš sa Hrvatom, Muslimanom, svojim susedom i prijateljem”. (Borba, 5. februar 1992)
“Imenovanje srpskih kadrova u organe i tijela za sprovo đenje referenduma je politički cinizam” – rekao je juče Nikola Koljević.
N. Koljević, član Predsjedništva BiH, Miodrag Simović, potpredsjednik Vlade i Petko Čančar, predsjednik Vijeća gradjana u Skupštini SR BiH na konferenciji za štampu: “Ni jedan predstavnik srpskog naroda u bosanskohercegovačkim organima vlasti neće učestvovati u pripremanju i sprovo đenju predstojećeg referenduma o nezavisnosti BiH”. (Borba, 6. februar 1992) 14. februar
U Sarajevu počela Medjunarodna konferencija o BiH pod pokroviteljstvom EZ. Predsedavajući portugalski Žoze Kutiljero.
21. februar
U Lisabonu najavljena Konferencija o BiH.
29. februar/1. mart
U BiH održan referendum o nezavisnosti i suverenosti BiH. Na referndum je izašlo 63, 04 odsto birača a 62, 68 odsto je glasalo za suverenu i nezavisnu BiH.
Po zatvaranju glasačkih mjesta u Sarajevu, na referendumu za nezavisnost, iza ponoći, postavljene barikade na ključnim saobraćajnicama. Barikade su napravljene od transportnih vozila, medjusobno povezane tokivokijem. Svi prilazi gradu su blokirani. Drže ih naoružani civili. SDS izdaje zvanično saopštenje da su oni blokirali grad. Krizni štab SDS-a postavio šest uslova, tražeći obustavu daljeg angažovanja oko priznanja nezavisnosti BiH, do postizanja dogovora tri naroda (Hrvata, Muslimana, Srba).
Formiran Republički Krizni štab, na čelu sa Ejupom Ganićem. Po nalogu Štaba, članovi Predsjedništva BiH, Plavšić, Kukanjac, Delimustafić, krenuli da deblokiraju raskršće ulica vojvode Putnika i Bratstva i jedinstva.
Kriza u gradu: SDS pokušava oružanim putem poništiti rezultate referenduma. Blokada gradskog prevoza – oteti trolejbusi. Aerodrom zatvoren. Prekinuti svi tokovi normalnog života. Dojave da su pruge minirane.
Održana sjednica Predsjedništva BiH: Referendum ne prejudicira organizaciju BiH. Pod kontrolom EZ, održaće se pregovori sva tri naroda.
Donesena odluka o uklanjanju barikada.
Oformljene zajedničke patrole MUP i JNA. Ove patrole su doprinijele deblokadi grada. Specijalac Dragan Vikić rukovodi akcijom zajedničkih patrola. To je za JNA mirovna misija. Pale su odbile zajedničke patrole uz objašnjenje da se boje “Zelenih beretki”.
Predsjednik Predsjedništva BiH Alija Izetbegović Ispred zgrade Parlamenta održan miting za mir.
Odlazak lidera nacionalnih stranaka u Brisel, na pregovore pod patronatom EZ. Slobodan Milošević nije došao na konferenciju u Brisel, iako ga EZ tretira kao ključnog igrača u nastaloj krizi.
Na Sarajevski aerodrom sletio prvi američki Herkules, sa humanitarnom pomoći.
Skupština SDS odbila prijedlog EZ.
SDA se zalaže za koncept federacije BiH, s konstitutivnim jedinicama i jakom centralnom vlašću. SDS se zalaže za koncept tri konstitutivna naroda u konfederaciji, sa slabom decentralizovanom vlašću.
U Konaku, Cutilliero odao priznanje komandantu JNA generalu Milanu Kukanjcu za sprječavanje rata u BiH.
Radovan Karadžić tvrdi da jedinstveni MUP ne postoji, da je razbijen po nacionalnoj osnovi. Traži tri BiH, razdvojene po nacionalnom principu.
Satish Nambiar, glavnokomandujući snaga UN za BiH, povodom dolaska snaga UN u BiH, dao je izjavu: “Dobili smo garancije da će paravojne organizacije biti razoružane. Naša misija ima isključivo mirovni karakter.”
Bosanski Srbi zauzimaju RTV predajnike, da bi mogli gledati program RTV Srbije. Članovi Predsjedništva BiH, a inače visoki dužnosnici SDS-a, Nikola Koljević i Biljana Plavšić, šalju pisma UN i EZ o agresiji hrvatskih i muslimanskih paravojnih formacija na BiH, upozoravajući ih da se srpski narod i JNA brane.
Proglašen Ustav SRBiH.
30. mart – u Sarajevu održan Kongres srpskih intelektualaca u BiH. Usvojena je Dekleracija Kongresa srpskih intelektualaca. Zabrinuti zbog grubog komadanja starih evropskih država Kongres srpskih intelektualaca BiH zapaža da to može dovesti do sukoba koji će nanijeti veliku štetu Evropi. Za sve što iz toga može proisteći Srbi ne snose nikakvu istorijsku odgovornost.
- Srpski narod ne prihvata državnu zajednicu koju odre đuju interesi velikih sila, evropskog katoličkog klerikalizma i probu đenog panislamizma, nego onakvu kakva izvire iz etničkog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji.
- Kongres srpskih intelektualaca BiH smatra da je u ovakvim istorijskim okolnostima jedino rješenje za BiH da bude trodjelna državna zajednica u kojoj će Srbi suvereno stati na svoje me đe.
- Srbi, Muslimani i Hrvati, uvažavanjem istorijskih iskustava i sadašnjeg stanja me đu njima, moraju se što pravednije razdijeliti i razgraničiti da bi se uklonili razlozi mržnje i ubijanja kako bi se sutra mogli sa što manje prepreka ujedinjavati u svemu onome što je za sve njih razumno i korisno.
- Kongres srpskih intelektualaca upozorava na činjenice da je sudbina srpstva nedjeljiva i da se sve što se doga đa u jednoj srpskoj zemlji odnosi na sve Srbe ma gdje živjeli, jer su sve srpske zemlje jedinstven prostor.
- Jedinstvo Srba iziskuje da sve srpske vlasti, tamo gdje ih ima, i sve srpske države, tamo gdje su već uspostavljene, Srpska crkva i srpski intelektualci formulišu i zabilježe minimum nacionalnih interesa Srba koji su u ovom istorijskom trenutku izvan svakog spora i od kojih nigdje i nikad više ne smije biti odstupanja.
- Kongres srpskih intelektualaca BiH preporučuje vaskolikom Srpstvu osnivanje srpskih kulturnih klubova koji će u budućnosti omogućiti dalji rad ovog Kongresa. (Borba, 30. marta 1992.)
Nastavljeni pregovori u Briselu. Tri delegacije otišle odvojenim avionima za Brisel. Za Aliju Izetbegovića, lidera SDA i predsjednika Predsjedništva BiH, nema promjena u konceptu države BiH, utvrđene su donje granice u ustupcima.
Lider HDZ-a Miljenko Brkić: “JNA mora ići pod kontrolu civilne vlasti. HDZ je za federalnu BiH.”
Radovan Karadžić, vođa SDS-a: “Mi nećemo prihvatiti priznanje BiH od strane EZ.”
(Nastaviće se)