“U prvom svetskom ratu – podnarednik; u drugom – maršal; u Kraljevini – proleter i robijaš; pod vlašću Komunističke partije – apsolutni monarh. … hedonist, tiranin: Tito je svojim ličnim životom, pohlepom za vlašću, bogatstvom, luksuzom, dvorovima i balovima, slavom i ordenjem, kinđurenjem i farbanjem, neradom i turizmom, neviđenim, neograničenim rasipništvom, označio moralni slom revolucije, podržao i produbio taj slom svojom politikom i stilom vladanja, utvrdivši laž umesto istine u društvu, omogućio najpre duhovnu i moralnu kontrarevoluciju”.
Dr Latinka Perović
IDEOLOŠKI RAT PROTIV TITOIZMA KAO ANTISRBIZMA (1980 − 1991)
Svestan “dugovečnosti Titovog mita”(208) i “dubokih korena titoizma,” (209) Dobrica Ćosić je u prvoj deceniji posle smrti Josipa Broza Tita, perom i delom, dovodio u pitanje i ličnost i doktrinu, i Tita i titoizam.
Mit, međutim, nije destruisao racionalnim saznanjima, već stvaranjem anti-mita, ostajući zarobljenik ideologije.
U Titovoj ličnosti sadržane su karakteristike koje su označile moralni slom revolucije, odnosno početak moralne kontrarevolucije:
“hedonist”, “podnarednik”, “agent Kominterne”, tiranin: Tito je svojim ličnim životom, pohlepom za vlašću, bogatstvom, luksuzom, dvorovima i balovima, slavom i ordenjem, kinđurenjem i farbanjem, neradom i turizmom, neviđenim, neograničenim rasipništvom, označio moralni slom revolucije, podržao i produbio taj slom svojom politikom i stilom vladanja, utvrdivši laž umesto istine u društvu, omogućio najpre duhovnu i moralnu kontrarevoluciju. (210)
Tito je vladao dugo i bez konkurencije. Vladao je tiranski, a njegova tiranija je bez presedana u ljudskoj istoriji:
Tito je nosio Kaligulin kompleks svoje izuzetnosti… U prvom svetskom ratu – podnarednik; u drugom – maršal; u Kraljevini – proleter i robijaš; pod vlašću Komunističke partije – apsolutni monarh; od Kominterninog agenta do vladara kome se dive svi vladari sveta, čovek njegove, prosečne inteligencije nije mogao da izdrži taj napor, tu visinu… To što je Kaliguli mogao biti samo san – postala je Titova stvarnost. (211)
Ali, Tito je i “najveći neprijatelj mog (srpskog – L. P.) naroda u poslednjem stoleću” – kaže Dobrica Ćosić. On, odnosno titoizam, je paralisao ljudske i prirodne potencijale srpskog naroda, njegove institucije i njegov duh promišljeno i odlučno zamenjivao jednom redukovanom svešću i zabludama, rđavim ustanovama i primitivno birokratskom organizacijom društva, koje su ga odvele u stagnaciju, a to znači u lagano propadanje i truljenje. (212)
Spas je u “detitoizaciji”. Ona je počela još za života “Velikog Manipulatora”, a demonstracije na Kosovu 1981. godine pokazale su da sa Titom odlazi i titoizam:
Ja smatram da srpski narod u ovim kricima kosovskih Srba počinje da shvata da je istorijski obmanut, izigran i porobljen… Krv će se opet liti na ovoj zemlji rovova i grobalja. (213)
Titova vladavina počinje krvlju, a traje prljavštinom. I okončaće se opet krvlju, jer je naš život toliko prljav da se jedino krvlju može očistiti. (214)
Ali, socijalno i moralno, titoizam, za Dobricu Ćosića, nije samo hedonizam “brionskog monarha” već je i konformizam masa.
Nacionalno, on je, pre svega, konfederalizam utemeljen Ustavom iz 1974. godine, kojim je Tito, “u paničnom strahu od Srba, konačno stao na stranu njihovih neprijatelja, šoviniziranih Hrvata i Slovenaca”. (215)
Odbacujući ovaj Ustav, “srpski narod se vraća tamo odakle je iskoračio iz sebe i svoje istorije”, (216) vlastitom ujedinjenju kao idealu i cilju:
Mi smo ponovo u XIX veku. Ponovo moramo da stvaramo svoju Srbiju. Moramo da stvorimo takvu Srbiju u kojoj će svi Srbi na planeti videti svoju otadžbinu. (217)
Dobrici Ćosiću je jasno da taj cilj nije moguć bez ratova: 1. januara 1991. godine zapisuje:
Ja verujem u neminovnost rata između Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, Srba i Albanaca. (218)
————————————–
208 Dobrica Ćosić, Promene… str. 20.
209 Dobrica Ćosić, Piščevi zapisi (1992–1993)… str. 188
210 Dobrica Ćosić, Promene… str. 66.
211 Isto, str. 67-68.
212 Isto, str. 188. 213 Isto, str. 125
213 Isto, str. 125
214 Isto, str. 132.
215 Dobrica Ćosić, Vlast II, Beograd, 2007, str. 225.
216 Isto, str. 190.
217 Dobrica Ćosić, Piščevi zapisi (1981–1991)… str. 295.
218 Isto, str. 303.